Лична професионална филозофија

април 2014. године

Лична професионална филозофија

Име ми је Сенка. Занимљиво је то што је мој тата, Стеван, желео да се тако зовем.   Помало необично да су тих 70-их година прошлог века, очеви давали кћерима имена. Своје име увек сам волела и с поносом га носим. Презиме добијено по рођењу ми је Благојевић и многи ме по њему и дан данас памте, а оно друго, добијено удајом, је Вукајловић. До шеснаесте године сам живела у Брусу, мом родном месту, затим одлазим у Београд на школовање. Живот ме враћа у завичај, у коме 1995. године рађам сина. Једно време радим као новинар у локалној радио станици, затим одлазим у иностранство, из ког се враћам 2002. године и рађам ћерку. Најпоноснија сам јер сам мајка једног дивног 19-огодишњака Реље и једне дивне 12-огодишњакиње Ленке. Они су моје светло у тами, смисао мог битисања, моја велика инспирација...они су ми све.

Након вишегодишњег лутања схватам да је једини и прави позив, којим ћу се бавити у животу, позив учитеља (њиме се бавим пет година). Посао је важан  део живота и јако је битно да човек воли оно што ради. Ово је позив који није лак, а ја га радим најбоље што умем. Има ли нешто часније и племенитије у животу него радити са децом? Волим децу и волим да подучавам. Деца ме мотивишу да будем толерантна, стрпљива, истрајна и доследна у раду са њима.

Мој посао је такав да завршетком факултета нисам завршила учење. Учим и усавршаваћу се целог живота. Учим од колега, од деце, са телевизије и интернета. Учим због себе и знања које треба да пренесем деци. Стицањем искуства кроз рад са децом у учионици, сазнањима стеченим на разним семинарима, али и самообразовањем, формирала сам начин рада у којем се зна шта је чија улога у учионици. Код мене влада пријатна радна атмосфера, јер чак и када озбиљно радимо, кроз све садржаје провлачим игру. Трудим се да у уводном делу часа ученике мотивишем добром причом, тачније добром припремом за час, јер сматрам да је то јако битно. С обзиром да радим у комбинованом одељењу, у коме су ученици различитог узраста, најчешће користим индивидуални рад, како би ученици могли да напредују у складу са својим могућностима. Кад време, односно садржаји наставних јединица то омогућавају, примењујем и друге облике рада. Подстичем ученике, да раде у пару и групи, да у свему траже практичан аспект који ће им помоћи у даљем животу. Активирам ученике различитим задацима да постављају питања, износе сопетвена искуства и мишљења, помажу при раду, да се самооцењују и наравно напредују. Инсистирам на повезивању знања и корелацији више предмета. Учим их да себи постављају циљеве које могу остварити и да раде на остваривању тих циљева. Желим да моји ученици науче да уче, да разумеју оно што читају (чују) и да умеју да кажу свој став о томе што су прочитали (чули).

На својим часовима често користим савремена наставна средства и методу демонстрације, игре, глуме, у којима деца највише уживају. Веома радо ученике укључујем у рад, извршавање задатака и личну акцију, јер ми је често на памети, изрека чувеног америчког научника, Бенџамина Френклина – Реци ми и ја ћу заборавити, покажи ми и ја ћу можда запамтити, укључи ме и ја ћу разумети.

Трудим се да сарадња са родитељима буде добра, јер су они важне карике у образовању њихових малишана. Са родитељима организујем радионице, које имају за циљ стварање простора поверења, подршке, узајмног комуницирања и што боље климе у разреду. Овај вид сарадње доводи до задовољног и срећног ученика, његовог напретка као и стварања услова за боље учење и савладавање наставног градива у окружењу у којем ће се дете осећати сигурно и задовољно.

            Циљ ми је да моји ученици заволе школу и учење, а да знања која стекну буду трајна и применљива у њиховим животима. Желим да ме не памте по строгоћи, већ по осмеху и заједничким дружењима у учионици и ван ње. Радом и понашањем на споственом примеру, ученицима показујем вредности и принципе за које се залажем и којима тежим. Васпитање, морал, разумевање и искреност сматрам основним људским особинама. Деци увек кажем да је најважније да постану добри људи, а све остало ће доћи. Трудим се да у свом раду ученицима покажем да  су марљивост, поштење, коректност, толерантност, мотивисаност  вредности које воде ка успеху. Мотивишем их да постану бољи и успешнији, а они мене подстичу да напредујем.

Због добре интерперсоналне и комуникацијске способности, флексибилности, високе мотивисаности и радне етике, кооперативности, иницијативности и креативности у раду, себе сматрам компетентном за посао учитеља, а учење сматрам најозбиљнијим послом и зато се непрекидно усавршавам. Добар учитељ мора бити стално у току, стално обавештен. Циљ ми је да то будем.             

Изграђивањем сопствене личности и својим усавршавањем у врлинама, чинимо да овај свет буде лепши, шаренолик, пун боја и позитивних вредности које ћемо једни другима несебично преносити.

Сенка Вукајловић, проф.раз.нас.