април 2014. године
Лична професионална филозофија
Име ми је Сенка. Занимљиво је то што је мој тата, Стеван, желео да се тако зовем. Помало необично да су тих 70-их година
прошлог века, очеви давали кћерима имена. Своје име увек сам волела и с поносом
га носим. Презиме добијено по рођењу ми је Благојевић и многи ме по њему и дан
данас памте, а оно друго, добијено удајом, је Вукајловић. До шеснаесте године
сам живела у Брусу, мом родном месту, затим одлазим у Београд на школовање.
Живот ме враћа у завичај, у коме 1995.
године рађам сина. Једно време радим као новинар у локалној радио станици,
затим одлазим у иностранство, из ког се враћам 2002. године и рађам ћерку. Најпоноснија сам јер сам мајка једног
дивног 19-огодишњака Реље и једне дивне 12-огодишњакиње Ленке. Они су моје
светло у тами, смисао мог битисања, моја велика инспирација...они су ми све.
Након
вишегодишњег лутања схватам да је једини и прави позив, којим ћу се бавити у
животу, позив учитеља (њиме се бавим
пет година). Посао
је важан део живота и јако је битно да
човек воли оно што ради. Ово је позив који није лак, а ја га радим најбоље што
умем. Има
ли нешто часније и племенитије у животу него радити са децом? Волим децу и волим да подучавам. Деца ме мотивишу да
будем толерантна, стрпљива, истрајна и доследна у раду са њима.
Мој посао је
такав да завршетком факултета нисам завршила учење. Учим и усавршаваћу се целог
живота. Учим од колега, од деце, са телевизије и интернета. Учим због себе и
знања које треба да пренесем деци. Стицањем искуства кроз рад са децом у
учионици, сазнањима стеченим на разним семинарима, али и самообразовањем,
формирала сам начин рада у којем се зна шта је чија улога у учионици. Код мене
влада пријатна радна атмосфера, јер чак и када озбиљно радимо, кроз све садржаје провлачим игру. Трудим се да у
уводном делу часа ученике мотивишем добром причом, тачније добром припремом за
час, јер сматрам да је то јако битно. С обзиром да радим у комбинованом
одељењу, у коме су ученици различитог узраста, најчешће користим индивидуални
рад, како би ученици могли да напредују у складу са својим могућностима. Кад
време, односно садржаји наставних јединица то омогућавају, примењујем и друге
облике рада. Подстичем
ученике, да раде у пару и групи, да у свему траже
практичан аспект који ће им помоћи у даљем животу. Активирам ученике различитим задацима да постављају питања, износе сопетвена искуства и мишљења, помажу при раду, да се самооцењују и наравно напредују.
Инсистирам на повезивању знања и корелацији више предмета. Учим их да себи
постављају циљеве које могу остварити и да раде на остваривању тих циљева. Желим
да моји ученици науче да уче, да разумеју оно што читају (чују) и да умеју да
кажу свој став о томе што су прочитали (чули).
На својим часовима често користим савремена наставна
средства и методу демонстрације, игре, глуме, у којима деца највише уживају. Веома
радо ученике укључујем у рад, извршавање задатака и личну акцију, јер ми је
често на памети, изрека чувеног америчког научника, Бенџамина Френклина – Реци
ми и ја ћу заборавити, покажи ми и ја ћу можда запамтити, укључи ме и ја ћу
разумети.
Трудим се да сарадња са родитељима буде добра, јер су
они важне карике у образовању њихових малишана. Са родитељима организујем
радионице, које имају за циљ стварање простора поверења, подршке, узајмног
комуницирања и што боље климе у разреду. Овај вид сарадње доводи до задовољног
и срећног ученика, његовог напретка као и стварања услова за боље учење и
савладавање наставног градива у окружењу у којем ће се дете осећати сигурно и
задовољно.
Циљ ми је да моји ученици заволе школу и учење, а да
знања која стекну буду трајна и применљива у њиховим животима. Желим да ме не
памте по строгоћи, већ по осмеху и заједничким дружењима у учионици и ван ње. Радом и понашањем на споственом примеру, ученицима показујем вредности и принципе за које се залажем и
којима тежим. Васпитање, морал, разумевање и искреност
сматрам основним људским особинама. Деци увек кажем да је најважније да постану добри људи, а све остало ће доћи. Трудим се да у свом
раду ученицима покажем да су марљивост, поштење, коректност,
толерантност, мотивисаност вредности које воде ка успеху. Мотивишем их да постану бољи и успешнији, а они мене
подстичу да напредујем.
Због добре интерперсоналне и комуникацијске способности,
флексибилности, високе мотивисаности и радне етике, кооперативности,
иницијативности и креативности у раду, себе сматрам компетентном за посао
учитеља, а учење сматрам најозбиљнијим послом и зато се непрекидно усавршавам. Добар учитељ мора бити стално у току, стално обавештен. Циљ ми
је да то будем.
Изграђивањем
сопствене личности и својим усавршавањем у врлинама, чинимо да овај свет буде
лепши, шаренолик, пун боја и позитивних вредности које ћемо једни другима
несебично преносити.
Сенка Вукајловић, проф.раз.нас.
