ШКОЛА У БРЗЕЋУ
По предању село Брзеће је добило име по томе што је део војске одлазећи на Косово прошао овим крајевима или је одавде кренуо. На питање зашто овуда иду, неко је одговорио „брже ће“ стићи, па по томе село доби име Брзеће.
У подножју Копаоника, у селу Брзећу, у кући Добродолац Богдана, 1953. године почела је са радом прва четвороразредна школа. Школу је похађало 56 ученика од првог до четвртог разреда. Пре тога, ученици из Брзећа, наставу су похађали у селу Радманову.
Из куће Богдана школа се 1977. године сели у кућу Добродолац Милена. Рад у овој згради одвијао се до 1984. године када је предат на употребу нов школски објекат, захваљујући средствима солидарности.
Акцију изградње школе покренуо је Радио Београд, а значајна финансиска средства донирала је естрадна уметница, Лепа Брена, која је присутвовала званичном отварању.
Први учитељ у Брзећу био је Миодраг, звани Бата, из Баната. У школи је радило много учитеља. После Бате у школу долази учитељица Милка, па учитељица Лепа, а за њом учитељица Марица. После учитеља Радисава Чанчаревића, кога су звали Чане, долази учитељица Мира Миловановић, учитељ Радич Трифуновић, учитељица Нада Пилетић, учитељи Миленко Миловановић и учитељ Радиша Живковић. У сећању мештана и ученика остају учитељице Мира Јевтић, Гордана Таврић, Зорица Шуловић, као и учитељ Предраг Шарановић. Дубок траг у школи оставила је учитељица Кадивка Милетић.
У школи данас наставу, у два комбинована одељења, изводе учитељице Сенка Вукајловић из Бруса (за време обављања функције о.л. дирктора наставу је изводио Ђорђе Миленковић) и Невена Милановић, родом из Дубаца (за време њеног вишегодишњег породиљског одсуствовања и боловоња наству су изводили: Милица Добродолац, Тијана Милисављевић, Тијана Вукајловић, Јасмина Савић).
Школа је свремено опремљена и има одличне услове за рад. Иако мали број ученика похађа школу, већ годинама резултати и постигнућа су на завидном нивоу.
Кроз игру и машту ученицима дајем крила до нових знања!
Дете увек може одраслог научити трима стварима:
♦ да буде весео без разлога,
♦ да буде увек нечим забављен,
♦ да се зна свом снагом заузети за оно што жели.
Пауло Коељо
Душа се лечи када сте међу децом.
Достојевски
